Лауреат 62. Дисовог пролећа
Писање није могуће без слободе имагинације, без свега онога што је означено бескорисним, сулудним губљењем времена.
Но, време може да расипа само овај који није роб времена. Значи: песник.
Он је тај који расипа оно што нема. Прогањају га углавном они који мисле да имају времена напретек.
Небојша Васовић
Небојша Васовић, песник, есејиста и књижевни критичар, рођен је 1953. године у Краљеву. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на Групи за југословенске књижевности општом књижевношћу 1978. године. У Београду је радио као слободни уметник.
Осамдесетих година прошлог века био је уредник „Књижевне речи” и редовни критичар „Трећег програма”. Иако познатији као песник, Небојша Васовић био је и критичар културе и књижевности који је често оспоравао културне митове и већ прихваћене судове о многим ауторима, па и оним канонизованим као што су Милан Кундера и Данило Киш. Активно је учествовао у књижевном животу. Магистрирао је 1992. године на „Новом калифорнијском колеџу” у Сан Франциску, на студијском програму Poetics.
Дела Небојше Васовића превођена су на многе језике: шпански, енглески, француски, шведски, пољски, румун- ски, мађарски, словачки, словеначки, македонски и турски. Његова поезија заступљена је у великом броју антологија српског песништва, али и оним на светским језицима. Бавио се и преводилачким радом. Превео је и у српским часописима објавио одломке из дела Витолда Гомбровича, Воласа Стивенса, Теодора Реткеа, И. Б. Сингера, Анаис Нин. Васовићеве прве везе са Чачком успостављене су давне 1987. године када је заједно са Новицом Петровићем приредио и превео издање часописа „Градац” посвећено делу Малколма Лаурија, писца чије име је било слабо познато српској културној сцени.
Године 1994. завршио је постдипломске студије на Одсеку за компаративну књижевност Универзитета у Ајови (University of Iowa, USA). Добитник је вредних награда и признања за књижевно стваралаштво: Награде „Милан Ракић” (1992), Награде „Нолит” (1992), Награде „Николај Тимченко” (2014) и Дисове награде (2025). Био је стипендиста Удружења писаца Словеније и Факултета у Лисабону. Живи у Торонту од марта 1998. године.
Целокупно Васовићево песничко стваралаштво, реч књижевне критике и његова библиографија доступни су на ауторовом сајту: https://www.nebojsa-vasovic.com/.
Објавио је следеће песничке збирке:
■ „Струна/Сутон”, Просвета, Београд, 1983.
■ „Со лично”, Видици, Београд, 1986.
■ „Бразил”, Матица српска, Нови Сад, 1986.
■ „Песме за децу и калуђере”, Матица српска, Нови Сад, 1989.
■ „Пердидо”, КЗНС, Нови Сад, 1991.
■ „Гонг у житу”, Матица српска, Нови Сад, 1991.
■ „Музика роба”, Нолит, Београд, 1992.
■ „Талмуд и ја”, БИГЗ, Београд, 1992.
■ „Седам чунова”, БИГЗ, Београд, 1995.
■ „Посечене су шуме”, Народна књига, Београд, 2003.
■ „Ни љубави ни хлеба”, Повеља, Краљево, 2006.
■ „Krv pod figovníkom”, Ars Poetica, Bratislava, 2010.
■ „Изабране песме”, Повеља, Краљево, 2011.
■ „Нека, хвала”, Културни центар Новог Сада, Нови Сад, 2014.
■ „Голицач табана”, Пресинг, Младеновац, 2018.
■ „Дулчинеји од Винче”, Поетикум, Краљево, 2021.
■ „Неко други”, Пресинг, Младеновац, 2023.
■ „Живи како ја не умем”, Повеља, Краљево, 2024.
