Концепт часописа
Након најављивања часописа Градац у Чачанском гласу почетком октобра 1974. године, његов задатак испрва је био поспешивање стваралаца на развијање књижевно-уметничког рада. Такође, гледајући са становишта концепције, садржаја, програмског плана и форме, које је редакција изнела, могла се назрети већа одлучност, озбиљност и систематичност. За веома кратко време часопис је постао један од најпопуларнијих у тадашњој Југославији. Теме су биле све провокативније, тако да су тиражи престизали све остале часописе.
Кукић је на почетку схватио да ће морати озбиљно да се бави овим послом, посебно када се одлучио да крене са прављењем тематских бројева, а таква читава организација часописа је захтевала потпуни ангажман. Часописи оваквог типа нису постојали у тадашњој Југославији, изузимајући један или два тематска броја часописа „Дело”. У том тренутку је увидео да мора направити нешто што ће или бити значајно за читав југословенски простор или ће нестати. Одлучио се за промену дизајна и креирање новог визуелног идентитета часописа.
Кључна концепцијска прекретница за часопис десила се 1977. године када је објављен број који је посвећен контроверзној београдској уметничкој групи Медиала. То је уједно био и први број са новим дизајном и концептом. Само објављивање броја часописа са том врстом садржаја је представљало удаљавање од локалних тематских структура, концепција и улазак у неправедно запостављене и за овдашње читаоце слабо истражене просторе уметности, културе и књижевности. Тај број је одмах изазвао отпор одређених кругова из власти, али је такође добио и велику подршку, како важних медија у тадашњој Југославији, тако и озбиљних и значајних људи у југословенској култури, попут Васка Попе, Данила Киша, Љубе Поповића, Живојина Павловића… Испоставило се да је тематски број Градца посвећен Медиали био преломан.
Нова концепција часописа привукла је пажњу бројних значајних људи југословенске културе и знатижељних читалаца, те је сваки нови број ишчекиван са великим нестрпљењем, као културни догађај. Затим су следили темати који су били посвећени великим сликарима, писцима, ауторима стрипова, релативно често табуисаним цивилизацијским и културолошким појавама и појмовима. Сама озбиљност ових тема је привлачила бројне сараднике из разних области људског знања.
После Медиале, појавило се још неколико бројева Градца за које уредник гласила мисли да су били преломни. Важну улогу одиграо је број 26 који је 1979. уредио Давид Албахари и који се звао Савремена светска прича, у коме је први пут на једном месту скупљено све релевантно што се у оквиру прозе тада дешавало у светској књижевности. Овај број је имао велики утицај на младе писце и био је врло брзо распродат.
За њима је уследио још један важан број посвећен Жану Женеу, објављен 1983. године. „Жене је контроверзна личност, хомосексуалац који је био на робији због лоповлука. Можете мислити какви су били отпори према чињеници да промовишемо једну такву личност", каже Кукић. После Женеа, Бранку се чинило да су се врата просто отворила и да ту више нико није могао да Градац врати уназад, мада је, наравно, часопис било лако забранити и укинути с обзиром да политичке прилике у друштву тих деценија нису биле наклоњене контроверзним темама.
Без обзира да ли се говори о књижевности, уметничким појавама, концептима или личностима, Градац ће свакоме понудити понешто. Васко Попа, Љуба Поповић, Двојник, Жан Жене, Светска поезија данас, Савремена светска прича, Гностицизам, Детињство, Меланхолија, Дадо Ђурић, Крлежа, Хуго Прат, Копти, Давид Албахари, Светислав Басара... само су неки од најтраженијих бројева међу читаоцима и критичарима широм бивше Југославије.
Допадљивост и оригиналност тема нових бројева часописа Градац упућује на чињеницу да ентузијазам међу приређивачима и даље не пролази. Могло би се помислити да ће у времену модерних технологија, када су готово сви садржају лако доступни на интернету, интересовање за штампане часописе опасти. Међутим, оно што Градац издваја у односу на друге је посвећеност и знање приређивача о бираним темама, као и инвентивност у приступу њима.
За пола века постојања Градац је успео да изгради и одржи репутацију часописа врхунског квалитета, који за читаоце представља духовну авантуру, лавиринт знања, енциклопедију чуда, али и беспоговорну неоходност мислећег човека.