O изложби
На дванаест плаката великог формата штампаних на форексу, који су симболички насловљени – Аритмија ÚRбаног певања (насловни), Аутобиографски дестилат, Када бих био песник, Завет поезији, Град времена и дамар бубњева, Град и књиге, На ÚRнебеском путу, Ту-дум!, Песма пева себе саму, Питај Алису!, Живот и ја смо квит!, И након живота заувек млад – осликан је песнички пут Драгана Бошковића.
Увод у доделу Дисове награде било је свечано отварање које је, вођено насловом, укључило и получасовни поетско-музички перформанс у коме су учествовали драмски уметник Иван Јевтовић, бубњар Александар Алемпијевић и лауреат.
Аутори изложбе су библиотекари Тања Вуковић и Марија Радуловић, док дизајн изложбе и каталога потписује Миленко Савовић. Он је уз Ивана Стојановића и Владимира Симића један од аутора фотографија које красе издање и поставку. Ту су приказани и ликовни радови Кристине Симовић, студенткиње ФИЛУМА у Крагујевцу, као и материјал из личне архиве добитника Дисове награде за 2022. годину.
Читајући Бошковићеву поезију, од прве самосталне песничке збирке Вртоглавица, лаж и Вавилон од картона, па до последње Најновији завет аутори су корачали у ритму града, дамара бубњева, метафизичких сфера и музике, широким пољем песниковог семантичког поља. Преко најважнијих тематско-мотивских целина, аутопоетичких осврта и песама на плакатима, приказан је глас једног необичног песника који се позива на поетске претходнике, а са друге стране живо користи панк и рок звук којим надограђује традиционалне обрасце. Његова поезија својом фрагментарношћу осликава свет који се распао у крхотине, а емотивно пулсирање које изазива код читалаца може бити један од начина реанимације. Кардиограм аутора изложбе је након ишчитавања целокупног песниковог опуса указивао на својеврсну аритмију. Није било дилеме око одабира наслова, а мотив кардиограма визуелно се провлачи кроз целокупну поставку.
Листајући колоритни каталог Аритмија ÚRбаног певања, који је штампан на 32 стране, и посматрајући изложбу читају се најупечатљивије теме и мотиви Бошковићеве поетике и јасно је да се ради о несвакидашњем песнику који је у души панкер, рок музичар, а са друге стране и универзитетски професор.
Ишчитавајући цртице из тзв. литерарне генетике песника рођеног у Београду, градског ходача, публика се може упознати са његовом кратком биографијом, а затим и са његовим плодотворним опусом који је обојен различитим звуковима. Свако ко додирне, чак и врховима прстију, стихове Драгана Бошковића, схватиће да је његов песнички глас, глас житеља великог града, који га узима под своје и он постаје син града или у формулацији проф. Михајла Пантића модерни градски номад, кратко, а сликовито речено урбани homo viator.
Песме које су и својеврсна лична карта Драгана Бошковића носе исти наслов „Када бих био песник” те је та синтагма била одлично решење за наслов једног од плаката. Заправо то је аутопетичка сентенца која подразумева незаокруженост, незавршеност и као што је сам песник казао његова поезија остаје отворена једном кондиционалу будућег.
Певање и мишљење Драгана Бошковића формирало се и под снажним утицајем музике и популарне културе. Многи стихови се чак пре могу слушати него читати, јер их прати дамар бубњева и рифова гитара, па осим тог звука, глас постаје главни инструмент, а чувено Бошковићево ту-дум! наговештава музичке матрице које се врте као плоче Дејвида Боувија, Пети Смит, Џо Страмера и других, а које су део збирке The Clash. Наведено потврђује и поетски бенд „The Vocal Clash” чији је фронтмен песник Бошковић, а који је са члановима Александром Стојановић, Славицом Николић и Даницом Савић певањем стихова желео да подстакне буђење поезије. Овај сегмент заузима и посебно место у изложби, нарочито њеном мултимедијалном делу и каталогу илуструјући на које све начине савремени читалац може конзумирати поезију.
Кроз цело Бошковићево дело провлачи се наглашена интертекстуалност – осим већ поменуте музике и култни филмови, књиге, библијски мотиви... Иако песник каже да је свет отишао бестрага, он ипак смисао тражи у јаству, у тајновитим пределима душе која је давно заборављена. Моменат спасења види на ÚRнебеском путу, у теолошком кључу, зазивајући Господа и Богородицу који за њега представљају социјално угрожену категорију у савременом, непесничком друштву.
Битан сигмент Бошковићевог лика и дела је рад са младима, студентима ФИЛУМ-а у Крагујевцу. Његов професорски ангажман приказан је на последњем платкату И након живота заувек млад. Плодове ауторског, уредничког и приређивачког рада ‒ песничке збирке (Вртоглавица, лаж и Вавилон од картона, У једном телу, Исаија, Отац, The Clash, Ave Maria!, Breaking the Waves, Úristen, Život i ja smo kvit! viberpunk poezija, Sandinista и Најновији завет), зборници, стручне студије и периодика, а који се везују за његов рад у научном часопису Наслеђе и едицији Црвена линија, аутори су пописали и сместили у (Не)постојећу библиотеку. Она је доступна очитавањем QR кода који се налази на страницама каталога и води ка сајту Библиотеке, а такође је нарезана и на диск.
Након летње паузе изложба „Аритмија ÚRбаног певања” је наставила свој живот на Градском тргу у Чачку. Ова улична галерија привлачила је пажњу суграђана, туриста као и свих оних који су у том периоду били у посети граду на Западној Морави, па и учесницима стручно-научног скупа „Библионет 2022”. Потом је поставка попримила и путујући карактер јер ју је видела и београдска и крагујевачка публика. „Паробродски разговори о Аритмији ÚRбаног певања” био је назив програма који је одржан у УК „Пароброд” крајем септембра, а на коме су осим плаката приказана и издања 59. Дисовог пролећа.
Пред крагујевачком публиком, у репрезентативном галеријском простору Куће Ђуре Јакшића, 28. октобра одржана је промоција песничке збирке Најновији завет Драгана Бошковића и отворена изложба која прати његово стваралаштво. Организатор ове вечери била је Народна библиотека „Вук Караџић”, а програм је био део крагујевачких Октобарских свечаности.
Сагледавши поетику Драгана Бошковића аутори изложбе су се потрудили да прикажу, на један од могућих начина, његов животни и песнички пут. А колико је оваква презентација поезије иновативна, другачија и доступнија широј јавности говори број посетилаца на поменутим догађајима. Комуникативност Бошковићевог певања се преселила у друге, уметничке сфере, те је његов, лични каталог културе који се састоји понајпре од књижевости, музике, филозофије, религије, традицоналних, али и модерних образаца попримио и визуелни идентитет.